7. Zimski lov plotice

ČEKAJUĆI PLOTICU

          Sa prvim danima decembra ulazimo u jedan dugi period od gotovo sto dana sa ujednačenim uslovima za ribolov. Od marta do decembra svaki mjesec ima svoj individualni pečat, nešto svoje specifično, po čemu se razlikuje od drugih mjeseci. Ne samo da se razlikuju mart od aprila, avgust od septembra, već se čak u toku istog mjeseca okolnosti na vodi mogu dramatično promjeniti.

          Kako dođe zima, mjeseci kao da gube svoj potpis, počinju ličiti jedni na druge, pa nam se često dešava, naročito nama starijim, da nismo u stanju da se sjetimo, dali je ono prošle godine riba dobro radila polovinom decembra, ili se to dešavalo krajem februara.

          Ako prognozu uspješnosti ribolova predstavimo sebi kao rješavanje jednačine sa više nepoznatih, zima je zasigurno period kada ćemo taj matematički zadatak najlakše riješiti. Sudeći po svemu, ovo će biti jedna od onih zima sa najmanje nepoznanica, pa se bojim da će i najmanje nadareni đaci lako rješavati ribolovačke jednačine.

KAKVA NAS TO ZIMA ČEKA?

          Decenijama već slušam jednu te istu šuplju priču: Prema prognozama meteorologa možemo očekivati dugu i surovu zimu, ili, blagu i kišovitu zimu sa povremenim hladnim udarima, itd. Baba me učila da će biti 'ladna zima ako rodi lješnik, a mogu tek da zamislim kakva li će biti zima kad na vrbi rodi grožđe.

          Znamo da je meteorologija egzaktna nauka i da ti ljudi uglavnom pogode kakvo nas vrijeme čeka za par dana, ali, budimo iskreni i sjetimo se koliko su puta omanuli u tim svojim prognozama. U srijedu najave da će za vikend padati kiša, mi odgodimo jedva dočekani ribolov, a kad dođe vikend, ni kapi kiše. Barem da se izvinu ljudima. Jok, i dalje tjeraju po svome, pa ako upali, dobro je, ako ne upali, nikom ništa. Jedino meteorolozi i političari mogu lagati narod bez ikakvih posljedica. Kad sitna raja laže, to se odmah okvalifikuje kao kleveta.

          Evo, za ovu zimu meteorolozi najavljuju da će biti duga i hladna. Da im vjerujemo? Ja, ni u ludilu. Mi ribari insistiramo da ova zima bude duga, ali umjerena i mekana. Hoćemo da bude što više sunčanih dana, ako već mora da pada taj snijeg, poručujemo da to bude onda vlažni, krpasti, takozvani „šljapo". Znamo da zima mora barem jednom pokazati zube i mi smo ubjeđeni da će tih dvadesetak dana sa žestokim minusom biti u prvoj polovini januara.

          Šalu na stranu, ali u jedno sam gotovo siguran. Imaćemo stabilan vodostaj. Pravom ribaru to je više nego dovoljan razlog za sreću. Kad je voda dobra, prijatno nam je i na -10°, a kad je mutna i valja se od obale do obale, smrznemo se i na + 10°. Uostalom, ljuta zima ima i neke svoje prednosti. Zato ću, po ko zna koji put, opet citirati svog druga iz rane mladosti Stehlik Vjekoslava – Ćitu, koji mi jednog davnog januara na rijeci Krivaji reče: „Jarane, što jača zima, manje šupaka na vodi".

ČEKAJUĆI PLOTICU

          Dok sav normalan svijet „čeka Godoa", ja, eto, cijele godine čekam ploticu. Zaista, ne pamtim da sam ikada manje plotica ulovio nego ove godine.

          Prošle godine sam je puno gledao, ali sam je bogami i puno lovio, od avgusta do decembra. Ove godine je gledam još više, ali jedva da sam se „upisao". Na istim terenima, sa još boljim repertoarom mamaca, uz mnogo truda i upornosti, zanemarujući totalno škobalje, lovio sam ove godine plotice, ali se nisam proslavio.

          Cijele godine se češkam po glavi i pitam se zašto je to tako. Zbog čega plotica neće da sarađuje ove godine? Trebalo bi mi deset strana da vam ispričam do kakvih sam sve zaključaka došao. Ali, svrha ovih naših tekstova nije da davimo ljude sa nabrajanjem faktora zbog kojih riba neće da radi, već da pokušamo odgovoriti na pitanje kada će, na koje mamce i na kojim lokacijama plotica početi da uzima.

          Opet, kad malo bolje razmislim, svakog pravog ribara zanima zbog čega njegova omiljena riba ponekad cijelu sezonu neće da „radi". Razumijem i uvažavam onu većinu ljudi, koji ne „mlate praznu slamu", već se orijentišu na lov ribe koja u datom momentu najbolje radi. Zato se ovog momenta njima izvinjavam i obraćam se onim malobrojnim, koji bi, eto, da saznaju nešto više o nekoj ribi, koja je nepredvidiva i komplikovana za ribolov. Plotica je u svakom pogledu zaslužila da joj posvetimo taj napor dodatnog razmišljanja. Većina će se lako složiti da je to kraljica ciprinida u hladnim planinskim rijekama, ali će se takođe većina radije opredijeliti za lov škobalja, sve dok im ne jave da je plotica počela da radi.

          Prvo pitanje glasi: Zašto se plotica na Drini teško lovi, a na Uni je smatraju narodnom ribom, koju lako love na travu, kukuruz i hljeb (ovog ljeta moj drug Ćata je prebio ploticu na Uni, što se vidi iz fotografija).

          Da bi dobili odgovor na ovo pitanje, trebalo bi da poznajemo navike u ishrani plotice s jedne strane, a sa druge strane da dobro poznajemo karakter ovih dvaju, samo na prvi pogled, sličnih rijeka.

          Una je kraška rijeka, bogato razvedena pravim lavirintom sedrenih ploča, koje čine mnoštvo kanala sa dnom od pijeska ili malo krupnije drobljene sedre. Na takvoj podlozi, gdje praktično nemamo šljunka, vrlo je malo epifitona, koji čini glavnu hranu škobalja. Zato su na Uni jata škobalja neuporedivno manja nego na Drini, a i mali broj ribolovaca se opredjeljuje za lov ove ribe. S druge strane, Una je, pogotovo u svom srednjem i donjem toku dosta toplija od Drine, što pogoduje bujanju gustih kolonija algi, a među njima i alge kladofore. Prosječna dubina Une veća je nego kod Drine, a riječno korito je neuporedivno razvedenije u mnoštvo paralelnih i uskih kanala, po čijim obodima uvijek ima dosta alge.

          Drina ima pretežno šljunkovito dno, što pogoduje bujanju epifitona kao glavne hrane škobalja, a kladofore je neuporedivo manje u odnosu na neke druge vrste algi. S druge strane korito Drine ima neuporedivno veću produkciju raznih vrsta vodenih insekata u odnosu na Unu.

          Ako na ovaj način u kratkim crtama skeniramo osnovne karakteristike ove dvije moćne rijeke, preostaje nam samo da vidimo kako se plotica snalazi u Uni, a kako u Drini. Pri tome moramo imati u vidu da je plotica svežder, a po navikama je možda najsličnija šaranu. U proljeće (april, maj, juni) u Drini dolazi do masovnog rojenja vodenih insekata, a za plotice su najatraktivniji oni iz roda tulara. U to doba godine u Drini obično ima alge kladofore, ali će se plotica radije opredijeliti za larve vodenih insekata, pogotovo za sočne žute larve tulara. Srkne ona i poneku algu, ali ne u toj mjeri da je možemo ciljno loviti na „travu". U julu i avgustu znatno se smanjuje količina vodenih insekata, ali u poslednjih 5-6 godina, u to doba u Drini nestane i alga kladofore. Drinska se plotica okomi na pužiće, kojih uvijek ima u izobilju, ali je problem što se na taj mamac ne može loviti sportskim metodama. Čim malo upekne sunce, jata plotica se dižu u površinske slojeve vode, gdje ih je gotovo nemoguće loviti. Tek kada dobro stegne, krajem novembra, silaze bliže dnu i tu se otvara mogućnost lova na bijele mamce, uz prethodno prihranjivanje. Ako se desi (a ove godine se desilo) da krajem novembra i kasnije povuče novi ciklus alge kladofore, uslovi za lov plotice se dramatično povećavaju. Upravo to čekamo ove zime.

          Pogledajmo šta se dešava na Uni. Već u junu, neposredno nakon mrijesta plotice, ova riba ima problem sa hranom jer, ima je jako mnogo, a vodenih insekata je mnogo manje nego na Drini. Ako nema kladofore, lokalni ribari bacaju hljeb za primamu i počinju sa lovom. Pravi ribolov kreće tek kada se pojavi „trava", a istovremeno se pojave mladi kukuruzi. Podjednako je tada dobro love na algu, mladi kukuruz i kuvanu pšenicu.

KRENULA KLADOFORA U PRAVO VRIJEME

         Dok pišem ove retke (kraj novembra) javljaju mi sa Drine da se masovno pojavila kladofora na gotovo svim pozicijama. Škobalj je već počeo dobro da radi na mladu travu, a pravi je trenutak da to uradi i plotica, čim joj Drina ponese prve niti prezrele alge.

          Znao sam da će se to desiti upravo početkom decembra, ali opet nisam siguran da će se plotica masovno javljati. Izgleda da ovo nije njena godina. Valja takođe imati na umu da je produkcija alge kladofore, usljed nekoliko uzastopnih poplava, na neuporedivo nižem nivou u odnosu na period od prije desetak i više godina.

          Jedno je sigurno. Zima je krenula na najbolji mogući način, sa stabilnim vodostajem i početkom novog vegetativnog ciklusa alge kladofore. U našoj ribolovačkoj jednačini sa više nepoznatih, broj nepoznanica sveden je na minimum.

          Izbor lokacije, naročito na Drini, ne bi trebalo da predstavlja neki problem. Sva riba se nabila u 5-6 virova na potezu od Bajine Bašte do Ljubovije, odnosno (gledano iz Bosne), od Skelana do Bratunca. S obzirom da je „povukla" nova alga, nema dilema ni u pogledu izbora mamaca. Škobalja ćemo loviti na kraću i tanju nit alge u svjetlo zelenoj nijansi, a plotici treba ponuditi dužu i deblju nit prezrele alge u tamnozelenoj nijansi. U prvoj polovini decembra, dok je alga još mlada i ne nosi je Drina, bilo bi pametno ponijeti sa sobom par vekni starog hljeba i prihraniti teren na kojem očekujemo ploticu. Lov na bijele mamce biće aktuelan sve do momenta kada nam se pri svakoj trećoj-četvrtoj vožnji pođe kačiti „trava" za olovo ili udicu.

          Ako je voda mala, bistra i nosi algu, tada nam definitivno ne treba ništa osim krpice sa desetak niti alge. To je najgospotskiji i ujedno najsportskiji način ribolova na plovak. Nema onih ružnih plastičnih kanti za miješanje hrane, nema gline, crva, najlonskih kesa i promrzlih prstiju. Lov krupne ribe na algu u bistrim planinskim rijekama je velika privilegija, koje mnogi ljudi nisu dovoljno svjesni kada se nađu na obalama Drine, Lima, a što da ne, i Morave i Ibra.

          Valja imati na umu da je lov na algu specifikum Balkanskog podneblja, nešto čime se možemo podičiti kao možda i jedinim autentičnim doprinosom u sferi plovkarenja. Možda se nekad i negdje u Evropi lovilo na algu, ali je sigurno da je ta tehnika dovedena do savršenstva upravo na našem podneblju. Čak je i slavni Sabanjejev prije više od 100 godina pisao da se crvenperke, bodorke i jezovi mogu loviti na algu, ali sam ubjeđen da niko od 30-tak miliona ruskih ribolovaca danas ne lovi na algu, barem ne na način na koji se to radi u Bosni i Srbiji.

          Kad god se pomene ribolov na „travu", manje upućeni odmah pomisle na Drinu i škobalje. Na algu se može uspješno loviti na bilo kojoj rijeci, a osim škobalja i plotice, na ovaj čudesni mamac mogu se ciljno loviti mrene, klenovi i jezovi (protfiši), a veoma su česti ulovi bucova, pastrmke i mladice (na Drini se više mladice uhvati na „travu" nego na varalice).

          Kad god mi se ukaže prilika volim da istaknem i ekološki aspekt lova na algu. Meni kao trgovcu ribomaterijalom možda i nije drago što narod lovi na travu, jer se to negativno odražava na prodaju raznih hrana, atraktora i mamaca. Međutim, meni kao ribaru i ljubitelju prirode jako je stalo do toga da nam rijeke budu čiste. Više od 17 godina idem na Drinu i pijem njenu vodu. Pijem je, između ostalog, i zbog toga što znam da vrlo mali broj ribara baca u vodu konfekcijske hrane, crviće i ostala čudesa „modernog" ribolova. Ljudi mahom love na algu i bez primame, a ako se ko i sjeti da nešto baci u vodu, obično je to par vekni jučerašnjeg hljeba. Ne smijem ni da pomislim šta bi se desilo kada bi se naprasno stotine drinskih ribolovaca odlučilo da u vodu baca raznu hemiju, kao što to čine na drugim rijekama po Srbiji. Jedno je sigurno – tu vodu više ne bi pio.

          Velika zimska sezona je počela. Imaćemo dobre vode i obilje ulova. Ne slušajte metereologe, već svaki slobodan trenutak koristite za izlazak na vodu. Dok motam travu, osjećam zov plotice, negdje tamo iza brda.

RANKO TRAVAR